JEDNA MOGUCA JAPANSKA PRICA U decembru 1992. godine, tokom nekoliko dana, glavna vest u japanskim medijima bio je nestanak jedne neveste Japanke u australijskom gradu Sidneju. Nestanak je prijavio njen muz, takodje Japanac, sa kojim je iz Tokija dan pre toga stigla u Sidnej, da tu provedu medeni mesec. Muz je govorio da njegova nevesta ne poznaje nikoga u Australiji, da ne govori engleski i da nikako nije moguce da je sama otisla iz hotela. Smatrao je da mu je zena oteta, pozivao otmicare da je vrate, nudeci otkup i - nije silazio sa japanskih Tv ekrana i naslovnih strana dnevnih listova. Japanski detektivi stigli su u Sidnej da pomognu u traganju, a Australija je angazo vala sve snage, kako bi pronasla mladu zenu. U to vreme u Australiju je godisnje dolazilo oko sest stotina hi ljada turista iz Japana, pa je nestanak mlade zene pred stavljao udarac za australijski turizam. Posle nepunih nedelju dana, nevesta je pronadjena, ali kako se sama krije u jednom motelu, gde je cekala na ljubavnika koji je trebalo da stigne iz Japana. Japan je bio u soku, mada su poznavaoci tvrdili da to i nije nesvakodnevni razvoj dogadjaja, jer je u toj zemlji na Da lekom Istoku brak bio u neverovatnoj krizi. U to vreme bio se ustalio termin "razvod na Nariti," koji je oznacavao cest brzi zavrsetak tek sklopljenih brakova u Japanu. Mladi su, poneti savremenim ljubav nim pricama u televizijskim serijama i pozivima turi stickih agencija na jevtine paket aranzmane, nabrzinu sklapali brakove, pravili glamurozne svadbe, odlazili 167 na svadbena putovanja uglavnom u inostranstvo, a, kad bi stigli natrag u Japan, veliki broj parova je jos pri povratku na tokijski medjunarodni aerodrom Narita od lucivao da se razvede. Nestanak japanske neveste u Sidneju prepricavao se prilicno dugo, jer je ipak bio neuobicajen. Kasnije je u SAD, inspirisan ovom pricom, snimljen i avantu risticki film "Zapaljeno nebo," americkojapanska ko produkcija, u kome je glavnu ulogu igrao cuveni glumac Rasel Krou. Krou je igrao Amerikanca koji nailazi na japansku nevestu, u bekstvu od svoga muza, i sa njome se slucajno uplete u pljacku, koju u najvecem australij skom gradu izvodi jedna medjunarodna banda. Pisac Rjuici Jonejama kasnije je rekao da je, dok jos nevesta nije bila pronadjena, bio siguran da je ona sama pobegla od muza, ali nije mogao da pogodi povod za to. "Razloga je sigurno imala," govorio je pisac, "jer lice njenog muza bila je najodvratnija njuska koju sam u zivotu video." Muz je bio toliko ponet svojom ulogom u medijima, davao duge srceparajuce izjave, plakao pred kamerama i, uopste, ponasao se toliko neprirodno, da je mnogima bilo neprijatno da ga posmatraju, ne samo piscu Jonejami. Kada je mlada zena pronadjena i videlo se da ni ona nije bas "cvecka," jer je varala muza i pre i za vreme braka sa kolegom sa posla, Rjuici Jonejama nije ustuknuo. "Meni je i dalje muz mnogo odvratniji od nje," bio je uporan. Seo je i napisao knjigu u kojoj se pred citaocima razvija potpuno drugacija prica, drugacija nego sto je bila ona u stvarnosti, ali je, pisuci, slozice se sa time verovatno mnogi citaoci, dao jednu veoma intere 168 santnu sliku Japana i zivota mladih u njemu na samom kraju 20. veka. Prvo je, kako kaze pisac, romanu u ru kopisu dao radni naslov "Romansa u Sidneju," ali je, kako je radnja odmicala, shvatio da prici odgovara je dan potpuo drugaciji naslov. Odabrao je "Iskorak andjela," jer je taj iskorak bio sudbonosan po zivot mlade junakinje i njenu katarzu na kraju knjige. Dragan Milenkovic